Бурули чир је кожна болест коју узрокује бактерија Мицобацтериум улцеранс, што доводи до смрти ћелија коже и околних ткива, а такође може утицати на кост. Ова инфекција је најчешћа у тропским регионима, као што је Бразил, али се првенствено налази у Африци и Аустралији.
Иако облик преноса ове болести није познат, главне могућности су то што се преносе гутањем загађене воде или угриза неких комараца или инсеката.
Када Бурули чир није правилно третиран са антибиотиком, може наставити да се развија, узрокујући деформације које се не могу исправити или генерализоване инфекције тела.
Знаци и симптоми
Бурули чиреви се обично појављују на рукама и ногама, а главни знаци и симптоми болести су:
- Отицање коже;
- Полако растућа рана без изазивања болова;
- Кожа са тамнијом бојом, посебно око ране;
- Отицање руке или ноге ако се рана појави на удовима.
Чир почиње са безболном грудном кошчином која полако напредује до чира. У већини случајева, рана која се појављује на кожи је мања од региона погођене бактеријама и тако ће лекар можда морати да уклони подручје веће од ране како би се изложио читав регион који је погођен и направио одговарајући третман.
Ако Бурули чир није третиран, то може довести до појаве неких компликација, као што су деформитети, секундарне бактеријске и коштане инфекције, на примјер.
Како потврдити дијагнозу
Када постоји сумња да је инфициран са Мицобацтериум улцеранс-ом, препоручује се да се консултује са дерматологом да потврди дијагнозу и започне одговарајући третман. Опћенито, дијагноза се врши само уз опажање симптома и процјену историје особе, посебно када живите у подручјима гдје је велики број случајева.
Али доктор може такође наручити биопсију да процени делове ткива погођеног у лабораторији како би потврдили присуство бактерија или извели микробиолошку културу из секрета улаза како би идентификовали микроорганизам и евентуалне секундарне инфекције.
Како се третира?
У већини случајева, инфекција се идентификује када се слабо развија и утиче на површину мању од 5 цм. У овим случајевима третман се врши само уз употребу антибиотика, као што је Рифампицин повезан са Стрептомицин, Цларитхромицин или Мокифлокацин, током 8 недеља.
Чак иу случајевима када бактерија утиче на опсежнији регион, доктору ће можда бити потребно оперирати уклањање свих погођених ткива, чак и коректне деформације, као и лијечење антибиотиком. У овим случајевима, такође је неопходно да медицинска сестра правилно третира рану, чиме се убрзава зарастање.