Фанцонски синдром је ретка болест бубрега и доводи до акумулације глукозе, бикарбоната, калијума, фосфата и одређених вишкова амино киселина у урину. Код ове болести постоји и губитак протеина урином, а урин постаје јачи и киселији.
Наследни Фанцонски синдром је узрокован генетским променама које се преносе од оца до сина. У случају стеченог Фанцонијевог синдрома, гутање тешких метала као што је олово, гутање антибиотика који су истекао, недостатак витамина Д, трансплантација бубрега, вишеструки миелом или амилоидоза могу довести до развоја болести.
Фанцонски синдром нема лек и његов третман се састоји углавном у замени супстанци изгубљених у урину, што је назначио нефролог.
Симптоми Фанцонијевог синдрома
Симптоми Фанцони синдрома могу бити:
- Уринирати велика количина урина;
- Јака и киселина урина;
- Веома жедан;
- Дехидратација;
- Кратки раст;
- Повећана киселина у крви;
- Слабост;
- Бол у костима;
- Кожа у боји коже с млеком;
- Одсуство или недостатак палца;
Генерално, карактеристике наследног Фанцонијевог синдрома појављују се у детињству око 5 година.
Дијагноза Фанцонијевог синдрома врши се на основу симптома, теста крви која открива високу киселост и тест урина који показује вишак глукозе, фосфата, бикарбоната, сечне киселине, калијума и натријума.
Лечење Фанцонијевог синдрома
Лечење Фанцонијевог синдрома има за циљ да допуни супстанце које су изгубиле појединце у урину. За ово, пацијентима је потребно узимати калијум, фосфат и додатак витамина Д, као и натријум бикарбонат за неутрализацију ацидозе у крви.
Код пацијената са тешким оштећењем бубрега, назначена је трансплантација бубрега.
Корисни линкови:
- Храна богата калијумом
- Храна богата витамином Д
Трансплантација бубрега
