Миеломенингоцела је најозбиљнија врста спина бифида, у којој се кости бебине кичме не развијају правилно током гестације, што узрокује да се на леђима бебе појављује торбица која садржи кичмену мождину, живце и цереброспиналну течност.
Опћенито, изглед мембране миеломенингоцеле је чешћи у доњем делу леђа, али може се десити било гдје на кичми, што доводи до губитка осетљивости и функције испод дијела проблема.
Мијеломенингоцела нема лека јер, иако је могуће смањити џеп операцијом, лезије изазване проблемом не могу бити потпуно обрнуте. Ево како се лечење врши: Лечење миеломенингоцеле.
Фотографије од Миеломенингоцеле
Лечење миеломенингоцеле
Лечење миеломенингоцеле обично се врши у првих 48 сати након порођаја захваљујући операцији за затварање кичме и заштиту кичмене мождине, избегавајући инфекцију или озбиљне повреде које би могле угрозити живот бебе.
Поред тога, већина беба са миеломенингоцелом може такође развити хидроцефалус, што је проблем у коме је прекомерна акумулација течности унутар лобање, тако да је можда неопходно извршити нову операцију за постављање одводног система. Сазнајте више на: Хидроцепхалус има лек.
Након операције, лекар може такође препоручити да беба доживи физиотерапију убрзо након опоравка како би одржала амплитуду зглобова и спречила атрофију мишића током раста.
Симптоми миеломенингоцеле
Главни симптом миеломенингоцела је појављивање торбе у леђима код бебе, међутим, други знаци укључују:
- Тешкоће или недостатак кретања у ногама;
- Губитак осетљивости на топлоту или хладноћу;
- Уринарна и фекална инконтиненција;
- Малформације у ногама или стопалима.
Обично, дијагноза миеломенингоцела врши педијатар само уз опажање симптома, међутим, у неким случајевима може бити потребно користити друге дијагностичке тестове као што су магнетна резонанца, компјутерска томографија или рендген, на пример.
Ево како треба припремити бебу:
- Када да МРИ беба