Тест за идентификовање Алзхеимерове опасности развили су амерички неуролог Јамес Е Галвин и Медицински центар Лангоне Универзитета у Њујорку [1] и има за циљ да процени неке факторе као што су памћење, оријентација, као и промене у расположењу и језику од одговора до 10 питања. Тест може да уради сама особа или члан породице када се сумња на Алцхајмерову болест.
Упркос томе што није пружио довољно података за затварање дијагнозе Алзхеимерове болести, овај упитник може указати на то да особа треба да оде код лекара јер постоји сумња да се болест развија. Међутим, само ће лекар на основу прегледа моћи да дијагностикује и укаже на лечење Алцхајмерове болести.
Урадите следећи тест да бисте утврдили ризик од Алзхеимерове болести:
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
Брзи Алцхајмеров тест. Урадите тест или сазнајте колики је ризик од ове болести.
Започните тест
Да ли је ваше памћење добро?
- Имам добро памћење, иако постоје мали заборави који ми не ометају свакодневни живот.
- Понекад заборавим ствари попут питања које су ми поставили, заборавим обавезе и где сам оставио кључеве.
- Обично заборавим шта сам радио у кухињи, дневној соби или спаваћој соби, а такође и оно што сам радио.
- Не сећам се једноставних и недавних информација попут имена некога кога сам управо упознао, чак и ако се потрудим.
- Немогуће је сетити се где сам и ко су људи око мене.
Знате ли који је дан?
- Обично сам у стању да препознам људе, места и знам који је дан.
- Не сећам се добро који је данас дан и имам мало потешкоћа са чувањем датума.
- Нисам сигуран који је месец, али могу да препознам позната места, али сам помало збуњен на новим местима и могу се изгубити.
- Не сећам се тачно ко су чланови моје породице, где живим и не сећам се ничега из своје прошлости.
- Знам само своје име, али понекад се сетим имена своје деце, унука или друге родбине
Да ли још увек можете доносити одлуке?
- Потпуно сам способан да решавам свакодневне проблеме и добро се носим са личним и финансијским питањима.
- Имам потешкоћа са разумевањем неких апстрактних појмова, на пример зашто човек може бити тужан, на пример.
- Осећам се помало несигурно и бојим се доношења одлука и зато више волим да други одлучују уместо мене.
- Не осећам се у стању да решим ниједан проблем и једина одлука коју донесем је шта желим да једем.
- Не могу да доносим никакве одлуке и потпуно зависим од помоћи других.
Да ли још увек имате активан живот ван куће?
- Да, могу нормално да радим, купујем, укључен сам у заједницу, цркву и друге друштвене групе.
- Да, али почињем да имам потешкоћа у вожњи, али и даље се осећам сигурно и знам како да се носим са ванредним или непланираним ситуацијама.
- Да, али нисам способан да будем сам у важним ситуацијама и треба ми неко ко ће ме пратити на друштвеним обавезама да бих се другима могао приказати као „нормална“ особа.
- Не, не излазим из куће сам јер немам капацитета и увек ми треба помоћ.
- Не, нисам у могућности да изађем из куће сам и превише ми је лоше да бих то учинио.
Какве су ваше вештине код куће?
- Велики. Још имам посла око куће, имам хобије и лична интересовања.
- Више ми се не ради ништа код куће, али ако они инсистирају, могу покушати да нешто учиним.
- Потпуно сам напустио своје активности, као и сложеније хобије и интересовања.
- Све што знам је да се истуширам сама, обучем и гледам ТВ, а нисам у могућности да обављам било какве друге послове око куће.
- Нисам у стању да урадим било шта самостално и треба ми помоћ у свему.
Каква је ваша лична хигијена?
- Потпуно сам способна да се бринем о себи, облачим се, перем, туширам и користим купатило.
- Почињем да имам потешкоће у одржавању личне хигијене.
- Требам да ме други подсете да морам у купатило, али своје потребе могу да решим сам.
- Треба ми помоћ да се обучем и очистим, а понекад се и попишким по одећи.
- Не могу ништа да радим сам, а треба ми неко други да се брине о мојој личној хигијени.
Да ли се ваше понашање мења?
- Имам нормално социјално понашање и нема промена у мојој личности.
- Имам мале промене у свом понашању, личности и емоционалној контроли.
- Моја личност се мало-помало мења, пре него што сам био веома фин, а сада сам помало мрзовољан.
- Кажу да сам се много променио и више нисам иста особа и већ ме избегавају стари пријатељи, комшије и даљи рођаци.
- Моје понашање се доста променило и постала сам тешка и непријатна особа.
Можете ли добро комуницирати?
- Немам потешкоћа да говорим или пишем.
- Почињем да проналазим праве речи и треба ми више времена да довршим своје образложење.
- Све је теже пронаћи праве речи и имао сам потешкоћа са именовањем предмета и примећујем да имам мање речника.
- Веома је тешко комуницирати, имам потешкоћа са речима, разумем шта ми говоре и не знам да читам или пишем.
- Једноставно не могу да комуницирам, готово ништа не кажем, не пишем и заправо не разумем шта ми говоре.
Какво је ваше расположење?
- Уобичајено, не примећујем промене у свом расположењу, интересовању или мотивацији.
- Понекад се осећам тужно, нервозно, тескобно или депресивно, али без већих животних брига.
- Сваког дана постајем тужна, нервозна или стрепња и то је све чешће.
- Сваки дан се осећам тужно, нервозно, узнемирено или депресивно и немам интерес или мотивацију да извршим било који задатак.
- Туга, депресија, анксиозност и нервоза су моји свакодневни пратиоци и потпуно сам изгубио интересовање за ствари и више нисам ни за шта мотивисан.
Можете ли се концентрирати и обратити пажњу?
- Имам савршену пажњу, добру концентрацију и одличну интеракцију са свиме око себе.
- Почињем тешко да обраћам пажњу на нешто и дању постајем поспан.
- Имам потешкоћа у пажњи и мало сам концентрисан, тако да могу неко време да гледам у тачку или затворених очију, чак и без спавања.
- Добар део дана проведем спавајући, не обраћам пажњу ни на шта и када причам кажем ствари које нису логичне или које немају никакве везе са темом разговора.
- Не могу да обратим пажњу ни на шта и потпуно сам фокусиран.
Ко је у највећем ризику од развоја Алцхајмерове болести
Иако се Алцхајмерова болест обично идентификује од 60-те године живота, болест може почети да манифестује неке симптоме код млађих људи, јер је вероватније да се болест дешава код људи који имају породичну историју Алцхајмерове болести, а болест постаје позната као рана Алцхајмерова болест. Научите како да препознате знаке и симптоме ране Алцхајмерове болести.
Поред тога што је чешћи код људи који имају чланове породице којима је дијагностикована болест, због генетског фактора, ризик од развоја Алцхајмерове болести већи је и код људи који често пуше, код људи који имају нездраву исхрану, не баве се физичком активношћу, који су били изложени тешким металима због професионалних активности или који су претрпели неку повреду мозга. То је зато што ове ситуације могу временом да подстакну промене у раду нервног система, фаворизујући развој Алцхајмерове болести. Погледајте више о узроцима Алзхеимерове болести.
Како се поставља дијагноза
Дијагнозу Алцхајмерове болести у већини случајева поставља неуролог извођењем неколико тестова у понашању који омогућавају процену активности нервног система, уз узимање у обзир теста ризика од Алзхеимерове болести и процене знакова и симптома представљена од стране особе током времена.
Поред тога, лекар може да укаже на извођење неких тестова крви, ради диференцијалне дијагнозе других болести, и на сликовне тестове, попут магнетне резонанце на мозгу, на пример.
Поред тога, у неким случајевима лекар може затражити и анализу цереброспиналне течности како би проверио нивое бета-амилоида и Тау протеина, који су обично у већим количинама у случају Алзхеимерове болести. Међутим, овај испит се не захтева рутински и није увек доступан за тестирање.
Сазнајте више о овој болести, како је спречити и како се бринути за особу обољелу од Алцхајмерове болести гледајући следећи видео:
Да ли је ова информација била корисна?
да не
Ваше мишљење је важно! Напишите овде како можемо побољшати свој текст:
Неко питање? Кликните овде да бисте добили одговор.
Е-адреса на коју желите да добијете одговор:
Проверите потврду коју смо вам послали.
Твоје име:
Разлог посете:
--- Изаберите разлог --- БолестЖиве бољеПомозите другој особиСтајите знање
Да ли сте здравствени радник?
НоПхисицианПхармацеутицалНурсеНутритионистБиомедицалПхисиотхерапистБеаутицианОтхер
Библиографија
- ГАЛВИН, ЈАМЕС Е. Систем за оцену брзе деменције (КДРС). Може се наћи у: . Приступљено 04. августа 2020
