Да би се идентификовала дислексија неопходно је посматрати неке заједничке карактеристике овог стања, као што је дете које се оклева да говори одређене речи и одређене грешке у идентификацији слова и бројева, као иу читању и писању.
Дислексијска деца предшколског узраста, до 6 година старости, могу представљати одложено говорећи као карактеристике, могу представљати артикулацијске проблеме ријечи и потешкоћа да се сећају имена слова, бројева и боја. Уобичајено је и тешкоћа комбиновања звукова и рхиминг речи.
Заједничке замене ријечи и слова у дислексији
Многа деца са дислексијом збуњују слова и речи с сличним, а инверзија писама током писања је честа, на пример писање "мене" уместо "ем" или "д" уместо "б". Следећа табела показује још примјера:
| промените 'ф' у 'т' | промените 'в' на 'м' | промените 'звук' на 'мос' |
| промените 'д' у 'б' | промените 'в' на 'ф' | промените "мене" помоћу "у" |
| промените 'м' на 'н' | замените 'сунце' за ' | промените 'н' у 'у' |
Још један фактор који треба узети у обзир јесте да дислексија има фамилијску компоненту, па се сумња повећава када је родитељу или баку и дједу раније дијагностикована дислексија.
Како потврдити дислексију
Најбољи начин за затварање дијагнозе дислексије је да урадите специфичне тестове код психолога, према старости дјетета, адолесцента или одрасле особе.
Наставници у школи могу сумњати да је дијете дислексично због грешака које она представља приликом идентификације слова и бројева и када почне читати и писати у првом разреду основне школе. У том случају, требало би да разговара са родитељима о овој могућности и предлаже разговор са психологом или психопедагогом да изврши тестове.
До краја првог разреда, уобичајено је да сва дјеца још увијек не могу читати и писати, а нормално је збунити слова, тако да је дијагноза обично затворена, када је дете већ у другом разреду, око 8 година. старост, јер грешке читања и писања требале би бити много мање од овога, што се не дешава код дјеце са дислексијом.
