Синдром белог лабораторијског сакоа је врста психолошког поремећаја у којој особа има повећање крвног притиска у време медицинског састанка, али је њихов притисак нормалан у другим окружењима. Поред повећаног крвног притиска, могу се јавити и други симптоми везани за анксиозност, као што су тремори, повећана срчана фреквенција и напетост мишића.
Симптоми овог синдрома могу се јавити како у детињству, тако иу одраслом животу, а третман се врши у циљу контроле симптома анксиозности и, стога, спречава настанак повећаног крвног притиска.
Главни симптоми и како се идентификују
Синдром беле лаб капут се углавном карактерише повећан крвни притисак у време консултовања са лекаром. Поред тога, у вријеме консултација могу се примијетити и други симптоми попут тремора, хладног зноја, повећаног удара срца, повраћања и напетости мишића.
Да би потврдили синдром бијелог овца, особа мора да има крвни притисак изнад 140/90 ммХг током посете, најмање три пута узастопно, и нормалан крвни притисак када се мери код куће или у амбуланти. 24-часовни амбулантни мониторинг, познат као АБПМ, и стамбени надзор крвног притиска, или ХБПМ, су важни тако да је нормалан притисак пацијента познат у различитим поставкама болнице и тиме помаже у дијагнози синдрома.
Иако су АБПМ и ХБПМ важни у процесу идентификације синдрома, дијагноза се не може заснивати искључиво на овим параметрима, с обзиром да се притисак може повећати у ситуацијама изван канцеларије доктора, на пример на радном месту.
Могући узроци синдрома
Синдром бијеле лабараторије је врло чест у детињству, када дете не жели да оде код доктора, али се то може догодити код одраслих. Узроци синдрома су психолошки и обично су повезани са асоцијацијом љекарске слике са иглама или удруживањем болничког окружења са смрћу и болестима, на примјер. На овај начин, особа ствара непријатност не само према лекару, већ и клиничком окружењу.
Поред тога, синдром се може добити током живота због ширења вести о медицинским грешкама, компримовања лијекова у телу током хируршких процедура, као и одлагања неге и мало угодног окружења, на примјер.
Како лијечити
Синдром беле лабораторијске капице се може лечити према узрочнику синдрома и обично је ефикасно разговарати са доктором како би се поверење лекара створило и време консултације је најпријатељски. Поред тога, неки људи са овим синдромом могу да не воле здравственог професионалца који користи опрему као што су стетоскопи или капути, тако да би лекари, медицинске сестре и чак психолози можда требали избјећи кориштење њихове опреме, на примјер.
Може бити од помоћи ако се консултације обављају у окружењу које не личе на болницу или канцеларију, јер се могу појавити симптоми синдрома бијеле лабараторије приликом чекања на заказани састанак.
Ако су симптоми упорни и чак се јављају када се размишља о одласку у консултацију, препоручује се консултација са психологом, тако да се може идентификовати разлог који доводи до синдрома и тиме олакшава симптоме.
Важно је да нападе анксиозности буду контролисане ефикасним мерама, иначе се може развити у панични синдром, на пример. Стога се препоручује да се свакодневне активности користе како би вам помогло да се опустите и тиме избегнете синдром белих чарапа, као што су редовна физичка активност и уравнотежена дијета. Научите како да се борите против анксиозности.
